Terapijske veze: A tako je lepo počelo…

Kad se „sitna slova ugovora" svode na nanošenje maksimalnog bola. Zašto ulaziš u toksične odnose?

„Niko ne može dvaput da zagazi u istu reku…" (Heraklit)

Zagaziti ne može, a ipak pokušava. Tokom života često shvatimo da iznova upadamo u jezivo slične obrasce odnosa, pa se, hvatajući se za glavu, pitamo: „Nije moguće da ja uvek nađem, upecam najvećeg alkoholičara u gradu / najbahatijeg šefa / najhladnijeg partnera…"

SKRIVENI UGOVOR

Želim da razmotrim jednu vrlo specifičnu motivaciju u odnosima, koju sam nazvao terapijskom vezom. Skriveni cilj joj je da obe strane „izleče" staru ranu iz nekog ranijeg odnosa. Pa gde onda krene po zlu?

- Slepilo: Nismo svesni s kojim skrivenim ciljem ulazimo u vezu.
- Ružičasta magla: Osećamo da smo našli onu pravu osobu. Ako nam prijatelji skrenu pažnju, osećaj za stvarnost nam padne na nulu, a naduvani smo kao hipik početnik posle prvog džointa.
- Sitna slova ugovora: Dve strane se (nesvesno) dogovore da će jedna drugoj naneti najveći zamislivi bol. Takav od kog umalo ne umru.

Sažeto rečeno: Nalazimo jedno u drugom onu osobu koja ume da našu zadobijenu ranu iz odnosa (koju smo dotad poricali) učini toliko bolnom da nam ne preostaje ništa drugo nego da se s njom suočimo.

PRIMER 1: TERAPIJSKA LJUBAVNA VEZA

Zamisli muškarca koji je povređen u odnosu sa svojom majkom (nije odgovarao slici „dobrog sina" iz snova). Iz toga se u njemu razvila jaka potreba za udovoljavanjem, deficit samovrednovanja i pobuna. Traži partnerku, ali pošto je povređen, ne oseća se dostojnim stabilne žene, nego cilja na „ranjenu divljač". Na ženu koja je taman izgubila svoju vezu, povređena u sopstvenom samovrednovanju.

Žena je povređena u odnosu sa ocem. Ima stalnu potrebu za obožavanjem i za posebnom pažnjom.

Njihov skriveni ugovor: žena muškarcu pruža okruženje u kome može neprekidno da doživljava da „nije dovoljno dobar" za svoju suprugu (jer ga žena stalno poredi s drugima). A muškarac ženi priređuje upravo ono čega se najviše boji: udaljava se (jer se buni protiv očekivanja) i ne obožava je dovoljno.

Tako njihova veza svake nedelje postaje rat. S jednim jedinim ciljem: neka već zaboli dovoljno da prestanemo.

PRIMER 2: TERAPIJSKI ODNOS NA POSLU

Zamisli ženu s povređenim odnosom prema majci. Samovrednovanje na nuli: „ona ne ume ništa da uradi kako treba". Rado bira takva radna mesta gde je potcenjuju. Iako je stručna, ne konkuriše za viši položaj.

Nalazi nadređenog koji manipulativnim igrama moći i zastrašivanjem drži podređene u šahu. Žena se u to radno mesto istog trena „zaljubi". Jer tu maksimalno može da doživi svoj bol: da nju ne cene i da vladaju nad njom. Skriveni cilj: neka već zaboli toliko da počnem nešto da radim sa svojim osećanjima prema majci.

Svaki sudarčić vredi kao atomski rat. A opet, obe strane nesvesno osećaju: našle su onoga ko će s njima učiniti ono što niko drugi nikad ne bi. Gde bi još našle jednu takvu „dobru dušu"?