Odnos oca i ćerke: na pragu je pakao ili raj

Ti — kakvu si kartu kupio svojoj ćerki?

„Ostajem, mesto je dobro, isto ludilo. Dođi, vidi — opet smo zabrljali." (iz mađarske rok pesme)

Kao roditelji, retko smo svesni da smo za dete suprotnog pola prva „velika ljubav". Nulta tačka ljubavi, zaljubljenosti i partnerskog odnosa, njegov prvi obrazac.

To nam daje moć i uticaj s kojima bismo morali da živimo mnogo svesnije. Jer naše greške — pa i kad su dobronamerno neznanje — ostavljaju trag, i mogu postati ulaznica ćerki (ili sinu) u sopstvenu odraslu priču o patnji.

TEŠKO NASLEĐE MUŠKARACA

U nastavku bih hteo da zavirim u zamke odnosa oca i ćerke — bez ambicije da obuhvatim sve, i ne lomeći pritom pruta nad muškarcem, nad ocem. Kao muškarci nismo u lakoj poziciji, jer su nam obrasci veoma manjkavi i daju malo oslonca kad je reč o tome kako delujemo na sopstvenu ćerku.

Vreme, pažnja i prihvatanje koje pružimo ćerki temelj su slike koju ona gradi o sebi i o svojoj ženskoj snazi.

Kao muškarci, u jurnjavi za sopstvenom strašću skloni smo da neprekidno budemo preumorni i prezauzeti. Vrlo lako, i nama neprimetno, postajemo nedostupni i nepristupačni.

KAMEN TEMELJAC ŽENSKOG SAMOVREDNOVANJA

U očima naše devojčice — i male i one malo veće — mi, međutim, imamo naročito istaknutu ulogu. Ona sopstvenu vrednost izvodi iz toga koliko joj TATA daje pažnje, prihvatanja i ljubavi.

- Koliko je dostupan? Može li da se ušuška u njegovo naručje?
- Podigne li je njegova jaka ruka kad se, uplašena, rasplače od straha?
- Stane li tata između nje i onoga što je plaši, kao pouzdan bedem?
- Umem li da namamim tatu da se igra samo sa mnom, da neko vreme bude samo moj?

Iz tih podsticaja (ili iz njihovog izostanka) ona u toku odrastanja gradi svoje žensko samovrednovanje. Ako te podsticaje dobije, odraste tako da se oseća lepom i vrednom ženom, i time dobija snagu da postavi granicu situacijama i ljudima koji hoće da je zloupotrebe.

Što manje potvrđujućih poruka dobije, to je nezaštićenija pred zloupotrebom.

DVA RAZORNA OČEVA OBRASCA

1. „Volim te, ako…" (uslovljena ljubav)
Hladno i distancirano očevo ponašanje šalje devojčici poruku da ona mora da zasluži da bi bila prihvatljiva, vredna ljubavi i dragocena. Time se u njoj razvija potreba za udovoljavanjem, pa svoju vrednost stalno meri samo kroz učinak i kroz podređeno služenje.

Taj proces otcepljuje od tek propupele žene nju samu, i nastaje biće koje večno gladuje i prosi ljubav — biće kadro da provede duge godine u podređenosti. Unutrašnja napetost joj sve više raste, i često je tek neki tragičan životni događaj, bolest, prene i osvesti o sopstvenoj potisnutoj ženskosti.

2. „Ćerko, ti nećeš biti kurva…" (projekcija besa) Nažalost, skloni smo da svoje nesređene manjkove u samovrednovanju i svoj bes prema ženama (prema sopstvenoj majci, drugaricama, supruzi) projektujemo na svoje devojčice. Da ih tvrdo „vaspitavamo", gotovo kažnjavajući ih zbog svojih prošlih odnosa sa ženama.

Takva hladna očeva strogost i ograničavajući okvir devojčici su nerazumljivi. Oseća bes, koji ne ume drugačije da protumači nego da je ona uzrok, da je otac stalno ljut zbog nje. To u njoj stvara stalni strah i, kao odraslu ženu, čini je sklonom da se vezuje za nasilne, nedostojne muškarce koji je kažnjavaju poniženjem.

Osnov igre postaje ovo: „Ja ću ga već pripitomiti. Mene će već zavoleti. Zbog mene će se već promeniti." Što se, naravno, nikad ne dogodi.

Kao očevi možemo mnogo da doprinesemo tome da naše ćerke žive kao srećne, radosne odrasle žene… i tačno toliko možemo da im naudimo. Kao muškarci, umemo mi ovo i dobro da radimo!