Pao sam na meču s ulogom: da li mi je um podmetnuo nogu?

Zašto se učinak „zaglavi" na jednom nivou, a uloženi dodatni trud nikako da donese očekivani proboj.

Doživeti poraz nikad nije lako. A posebno je teško kad izgubiš od slabijeg ili jednako sposobnog takmičara ili tima.

Iscrpljujući je i proces u kojem neprekidno klizimo s priželjkivanog i izborenog plasmana. Uzalud dodatni rad i napor — nekako nikad nemamo „sreće" — uvek zaostanemo, makar za dlaku.

Nije to tako samo u sportu; i u poslovnom životu isto tako možemo omanuti u ključnim koracima, i uprkos svakom naporu zaostati za konkurencijom.

Zamka „hoću još žešće"

Primećujem da su primarne reakcije na to: još više treninga, bolji suplementi, efikasnija oprema, inovativniji program treninga. Kod firmi — rade žešće, traže bolje alate i sirovine, kupuju novu marketinšku strategiju i timbilding…

…pa ipak nekako, u sledećoj ključnoj situaciji, opet padnu.

Tek posle mnogo „šamara" javi se možda tiha slutnja: „da mi to igramo protiv samih sebe?"

Pitanje je tada da li traže pomoć. Da li otkrivaju eventualne mentalne kočnice, pa ulaze u trnovit proces njihovog razrešenja? Uglavnom pobedi misao „hoću i radiću još žešće i bolje, jer onda će sigurno uspeti", i tek eventualna povreda ili bolest posadi „takmičara" na klupu — tako da sebi dopusti i drugačiju pomoć.

Zaglavljeni učinak

Mentalni, duševni i duhovni procesi — potiskivanja, kočnice i poremećaji u njihovom radu — prisutni su u svakom trenutku našeg života. Zavisno od situacije aktiviraju se u različitoj meri, uvek praveći taman toliki minus da u datom trenutku podbacimo — za dlaku, ali podbacimo.

Neverovatno je zanimljivo posmatrati kako se sportista ili direktor „zaglavi" na određenom nivou svog učinka (ili uspeha), a uložena dodatna energija nikako da donese očekivani proboj, rast.

Primetno je da se u situacijama koje prepoznaju kao „velik ulog" zastoji aktiviraju većim intenzitetom. Tada, ako se sportista ili direktor osvrne na svoju karijeru, može uočiti ponavljanja: rast, pa pad u vrhunskim trenucima. Svaki meč dobije i uđe u „finale", a tamo pretrpi poraz i ostane „samo drugi".

Skok od 30%

Osnovno ljudsko razmišljanje je dualističko. U mnogo slučajeva pokušavamo da stvari raspolovimo na dobro i loše, i zbog toga se vrlo teško suočavamo s tim kako koristimo mogućnosti koje su u nama. Da bismo ih što bolje iskoristili, neizbežno je razumeti i, ako treba, dovesti u red, „trenirati" sopstveno mentalno, psihičko i duševno funkcionisanje.

Šta to znači u brojkama? Iskustvo pokazuje da je poboljšanje učinka od 30% prilično lako dostižno već osnovnim mentalnim „treningom". I nekoliko puta više od toga može se izvući na površinu — ako smo spremni da radimo s kočnicama, potiskivanjima i strahovima u nama.