Logika prese: iscedimo iz mase onih par talenata!

Talenat ili ljudska žrtva? O ceni sistema u kome deca prolaze kroz presu.

Zemlje sa velikim brojem dece, u ime što veće efikasnosti uz što manje uložene energije, vode rad sa mladim sportistima po „logici prese".

Šta to znači? Uprošćeno do kraja: dete ulazi u sistem strogih okvira i pravila, u kome je jedini cilj — učinak koji treba dostići. Slično presi za grožđe. Uspem decu unutra, počnem da ih opterećujem, i gledam kako iz njih ističe dragocena esencija. Istina, mnogi se u njoj polome — ali red je beskrajan, vijuga se: podmlatka ne manjka.

Gubitnike sistem prezire, žigoše, proglašava ih slabima, neispravnima, lenjima.

Cena agresije

U ovakvom okruženju vlada agresivna dinamika nadjačavanja koja od čoveka pravi slugu. Sam kraj priče je i za uspešne uglavnom otrežnjenje, nagomilani bes i ogorčenost. To će onda kao odrasli obrađivati u dugim godinama terapije — ili će kompenzovati nekim samouništenjem, pa će njihovu patnju rešiti rana bolest i smrt. Setimo se samo: nedavno je progovorio jedan plivač na kraju karijere o svemu što je pretrpeo…

Osnova rada s podmlatkom po tipu prese jeste maksimizacija učinka putem straha i prinude udovoljavanja. Velika mana ovoga je što obrasce mišljenja i telesne signale oblikuje spolja — po šablonu „udovolji ili izbegni". Uz to, i sportistino razmišljanje i njegov način odlučivanja podešava prema tom istom spoljašnjem obrascu.

Prateće pojave ovakvog sistema su velika fluktuacija, rano napuštanje sportskog života, a kod onih koji ostaju — rast anksioznosti i jačanje prinude udovoljavanja.

Deficitaran odnos cene i vrednosti

Dakle: ako gledamo samo tabelu medalja, deluje prekrasno. Ali ako počnemo da računamo koliko je to koštalo, kakvu smo cenu naplatili od svoje dece (koja su, nije nevažno, generacija budućnosti) — odnos uloženog i dobijenog već je u minusu. Kao državni budžet danas.

Postoji li drugi put? Postoji!

Može se izgraditi sportsko vaspitanje baštovanskog tipa, zasnovano na ličnoj podršci, u kome je cilj maksimum učinka koji se krije u stanju floua. Ovaj pristup je svrsishodan za one zemlje (i klubove) koje ne mogu sebi da priušte da samelju nijedan talenat — jer nemaju beskrajnu masu dece.

Zašto ga onda ne koristimo? Možda zato što je važniji božićni kup u U8. A može biti i ovo: plašimo se suočavanja sa samima sobom. Možda su medalje naše dece zapravo nama važne — jer njima začepljujemo rupu tamo gde naše medalje nedostaju.