Silom će moći! Iluzija vrhunskog sporta i podmlatka

Kako da stabilno sediš na četvoronožnoj stolici čije su sve noge različite dužine? Sine moj, zakucaj ih u zemlju do najkraće — i problem rešen…

Kako da stabilno sediš na četvoronožnoj stolici čije su sve noge različite dužine? Sine moj, treba ih zakucati u zemlju do najkraće, i problem je rešen…

Aha, znači učinak je stabilno toliki kolika je najkraća noga. Eh, baš nam je lepo…

Vaspitanje sportskog podmlatka je prosto kao pasulj. Eno trenera, poverimo mu naše mlado čedo koje smatramo izuzetno talentovanim, pa on od njega iskuje šampiona. Sekirom ili nožićem — to je već sitnica. Bitno je da za par nedelja već stoji na tom postolju, i naravno, na njegovom vrhu…

Toliko! Ili ipak ne? Nažalost, u mnogim slučajevima — toliko! A decu tešu, rendišu, utiskuju u kalup, jer eto — svako mora da ispuni svoj neproživljeni dečji san — samo da ne ostane neispunjen…

Četiri parčeta: od čega se sastoji šampion?

Dobro, hajde da malo pogledamo koliko nogu treba da naraste na istu dužinu da bi se ono „polomiću se samo da isporučim" pretvorilo u ravnotežu i u učinak koji čoveka zaista ispunjava.

Razvoj mladih sportista seče se na četiri velika parčeta:

1. Dete — uzrasne osobenosti i potrebe, ličnost, veštine i sposobnosti koje nosi od kuće, snage i blokade… da nabrajam dalje?
2. Porodica i roditelj — prvi partner sportskog vaspitanja. Razumeti šta ga pokreće, i tome prilagoditi transparentno informisanje i edukaciju — neophodno je da dete postane profesionalni sportista. Kako naša poslovica kaže: „Koliko kuća, toliko običaja." Dakle i ovde ima ponešto s čime vredi računati.
3. Trener — ličnost, stručni pogled, obrazovanje, iskustvo, snage i naravno blokade (njegova senka).
4. Sistem — presudno je kakav je pogled na sportsko vaspitanje. Vlada li agresivan, kontrolišući pristup koji iznuđuje učinak, ili onaj koji uvažava individualni karakter deteta, prilagođava mu se i trudi se da iz njega izvuče maksimum? Postoje li formulisane etičke norme? Postoji li sistem mentalne podrške za dete, trenera i roditelja?

Mogu sve noge biti jednake. Da, to se zove profesionalizam… E, pa srećno nam bilo!