Pamplona u grudima

— sredstvima najradije gušimo dve stvari: svoja osećanja, a potom i prazninu koja za njima ostane

Osećati je rizično kao kad u japankama, početkom januara, jurneš uz Kopaonik. Svaki korak je katarzično prosvetljenje, neposredan dodir s pravom, tvrdom stvarnošću života. Emocionalna svesnost je upravo takva neposredna veza — između moje priče i onoga što ona čini sa mnom.

Podivljalo bikče osećanja

Moram priznati: strah od osećanja koja se u nama razbude nije neosnovan — jer njihova snaga parira napetosti nabijenoj u bikove što jure ulicama Pamplone, i to pomnoženoj nekoliko puta.

Kočnica našeg kognitivnog uma, taj pokušaj da mišlju obuzdamo osećaj, liči na ogradu naslikanu na gips-kartonu: neverovatno pažljivo izrađenu i naizgled beskrajno čvrstu… Ali čim podivljalo bikče osećanja krene da grmi, mozak se preznoji do suza, ponavljajući kao mantru: „Joj, samo da ne pojuri u nju…"

E, zato pijemo, kupujemo, duvamo, bodemo, bežimo i gušimo…

Sumorni sokak

Pošto smo baš sve (i to sve) bacili u borbu ne bismo li konačno prestali da osećamo, stiže praznina… Jer koliko je samo pusta ulica Pamplone bez topota kopita, bez podignute prašine? Ni podrhtavanja, ni uzbuđenja, ni žudnje, ni strasti… samo zagušljiv, sumoran sokak u koji ne dopire ni dašak vetra.

E, u ovome ću se sigurno ugušiti — kao Mujo kad mu je šipka s benča legla pravo na grkljan. Za ovakvog bi se reklo da se „ugušio u sopstvenom dimu…"

Sloboda umesto tesnog tora

Pa šta onda da radimo, kad je ta ljubav takva — ni s njom, ni bez nje?

Kao prvo: u Pamploni bikove izvode jednom godišnje, i to s ciljem, uz pažljivu pripremu. A ko tamo stane na start, zna za šta se prijavio. Ni svoja osećanja ne moramo baš držati u tako tesnom toru: što više prostora dobiju, to su mirnija i lakše se s njima izlazi na kraj.

Kad ožive u nama, moramo im dati prostora! Nek protrče krug s nama, pa ćemo razumeti: gladni su, žedni, razigrani — ili ih prosto nešto žulja u kopitu. Tako dobijamo priliku da znamo šta ćemo s njima, da ostanu takvi da s njima možemo da izađemo na kraj.

Ako ih pak gušimo, već ih tovarimo u prikolicu i šaljemo pravo ka onoj ozloglašenoj trci bikova. A tamo sredstvo kopni kao dodatni kiseonik iznad 8000 metara…

Svako sam odlučuje: Daje ili Uzima… u smislu — daje prostor, ili uzima sredstvo…