Što potisneš, to te preplavi

— sa ravnom EKG linijom se ne živi: zašto te guši tvoj dvanaestocilindarski motor?

Dobar život je emocionalno talasanje. A svuda čujemo samo jedno: budi stabilan, ravnomerno pozitivan!

Jeste li ikad videli savršeno ravan EKG? Ili EEG liniju koja se ne menja? Niste? Hvala nebesima, jer kome se takva linija jednom ustali, taj više ne širi pozitivno razmišljanje na ovom svetu. Ali je zato upravo počeo da pojačava ekipu večnih lovišta — na odseku za filozofe.

Mislim da iz korena brkamo dve stvari: mahnitu nestabilnost kad izgubimo kontrolu — i prirodno talasanje života.

Ono što je živo — menja se, talasa, razvija. Neprestano ispada iz jednog ravnotežnog stanja da bi stiglo u sledeće. Bez toga život ne bi ni nastao, ili bi bio tako jadno dosadan da bi jednoćelijci na licu mesta iseckali svoj mitohondrijalni sistem u silažu. Darvin ne bi imao šta da otkrije, jer bi evoluciji bio kraj.

Gušenje dvanaestocilindarskog motora

E, ali osećanja! Molim? OSEĆANJA! Zoltane, ti to sad psuješ? Ne…

Emocionalno potiskivanje naučimo pre nego što uspemo da se kako treba uspravimo u krevecu. Jer naše detinjaste osnovne emocije temeljno opterećuju ionako neispavane nervne sisteme odraslih koji su nam dodeljeni, pa nam naglo nagaze na kočnicu, do daske, na osmotračnom autoputu našeg emocionalnog života.

Vešto nas skreću na nekoliko makadamskih puteljaka koje sami vole. Što na te puteljke stane — samo to smeš dalje da teraš. Tako naš vrhunski sportski auto začas postane moped — a dvanaestocilindarski motor u nama tome se baš obraduje. Ala lepo useremo (eto, sad sam opsovao) svoj sistem čađu, a ona će nas pre ili kasnije sigurno početi da guši.

Pravo na osmotračni autoput

Dakle, ako želiš vazduh, treba ti osmotračni autoput i talasav emocionalni život: gore i dole, radost i tuga, euforija i tragedija, sreća, izdaja, preljuba, laž, gubitak, smrt, žalost…

Joj, to baš i nije stalno veselo, i izgleda usrano na Instagramu, kao preznojena majica pravog trkača? Uostalom, kad ti već sugerišu da trčiš, ali da se nimalo ne oznojiš (jer je znoj ružan) — e pa, prijatelju… nemoj ni saunu da ložiš prejako, jer ako ni tamo ne izbije ona sitna vodica na porama, budi siguran da ti se kosac primiče.

Život je istinski lep kad se menja i talasa — sve ostalo je puki izlog.

Ti odlučuješ: živiš ili se gušiš. A lutka u izlogu ne diše — ona se davi, i to ozbiljno.