Jugom u Formuli 1

— Emocionalna manipulacija u sve bržem svetu

„Sklopim oči i osluškujem šta mi je u srcu, a usta neka govore šta hoće, nije važno." — Šandor Tataj (Tatay Sándor)

Postalo je danas moderno biti emotivno bogat, emocionalno zreo i inteligentan čovek! Takvog partnera, prijatelja, vođu i zaposlenog želimo. A istovremeno i dalje održavamo privid da je pokazivanje emocija slabost. To je kao kad bismo svakome hteli da damo Ferari (Ferrari), a onda mu ograničili proizvodnju.

Zakoni fizike i Jugo

Šta se to zapravo dešava? U modernom, ubrzanom i sve bržem svetu zaboravili smo zakone fizike! Nismo računali s tim da, ako povećamo brzinu, i posledice stižu do nas mnogo pre.

Skratilo nam se vreme za reakciju. Dosadašnji, omiljeni i lako kontrolisani kognitivni procesi — opazim, protumačim, promislim odgovor i izvršim ga, po mogućstvu bez trunke emocije — danas su takav hendikep kao da na start Formule 1 izlazimo Jugom. Onim našim Jugom slabašnog motora, kome se pola sveta smejalo, a mi ga ipak volimo — jer je, uza sve, naš.

Danas odluke treba donositi iz osećaja, instinktivno! Ma nemoooj! Dosad su nas učili: ne odlučuj u afektu! Ni iz besa nemoj! Pa kako onda?

Moć emocionalne manipulacije

Vrlo malo ljudi govori o tome kako smo dosad postupali s emocijama! Sposobnost emocionalnog uticaja možda je jedna od najvećih moći na svetu. Na emocije smo dosad često gledali kao na sredstvo moći nad drugima.

Mislim da ne postoji čovek koji u životu nije doživeo emocionalnu manipulaciju! Ta vrsta upravljanja sastavni je deo vlastodržačkih strategija naših vaspitnih, obrazovnih i političkih sistema. Šta s nama uradi to što smo naučili ovo: preko naših osećanja neko želi da stekne moć nad nama?

1. Nošenje maske: Razvija se naučena emocionalna žmurka i čitava kultura nošenja maski. Radije potiskujemo ono što nas određuje i pokreće. Posledica je emocionalna praznina, koju onda kompenzujemo raznim zamenskim radnjama.
2. Ranjivost: Nismo u stanju da dovoljno delotvorno povučemo i odbranimo svoje granice. Za upravljanje granicama nužan je slobodan pristup sopstvenim osećanjima — jer odatle znamo kada su nam prekoračene.
3. Iskrivljenja u opažanju: Pošto nam je sopstveni emocionalni obrazac ostao u senci, ni tuđe obrasce ne umemo dovoljno tačno da čitamo. Često korektnu povratnu informaciju prepoznamo kao pretnju, ili pak progutamo grubu uvredu.

Ukratko: iz zbrkanog emocionalnog nasleđa mogu se roditi samo zbunjene odluke.

Kako dalje?

Kao odrasli, moramo da nađemo odgovor na emocionalnu manipulaciju koju smo pretrpeli i da stignemo do korektnog i transparentnog emocionalnog funkcionisanja — onog koje nas oslobađa. A potom to da naučimo svoju decu!

Ne verujem da u našim većim sistemima može brzo da nastupi promena — koreni su preduboki, a gubitak bi za njih bio prevelik. Ali pojedinac i porodica pojedinca mogu emocionalno da rastu, da postanu mnogo zdraviji i uspešniji.

Ako dovoljno pojedinaca i porodica postane emocionalno zrelo, korektno i transparentno u funkcionisanju, onda će možda i sistemi početi da se preobražavaju.