Nasleđena sudbina
Ispod površineNe nasleđuje se samo imovina. Nasleđuju se i porodične uloge — i dinamika koja uz njih ide.
Šta? Ne nasleđuje se samo imovina?
Naši roditelji iz sopstvene porodice donose poziciju koja im je tamo bila dodeljena, i njenu dinamiku. Ja sam dete dvoje „drugih" dece.
Kakvo je to „drugo" dete u porodici? Ono koje se voli tek u drugom redu — ako uopšte pretekne ljubavi, a ne ostane samo očekivanje dok dođe red na njega.
To je gubitnička pozicija, gde život uglavnom postoji samo između paralela… Jer „ljubimac" povlači svoju pravu liniju, a roditelji stalno porede: „eto, on može…" — i od „drugog" deteta očekuju samo paralelnu pravu. A paralele se, znamo, nikad ne seku.
Opa… potcenjeni su oni koje ja cenim više od svega…
Trebalo mi je malo samospoznaje da se sudarim s ovim uvidom i počnem da ga odmotavam: kako li se to preliva na mene?
Mnogo sam razbijao glavu zašto se u svakoj situaciji po pravilu povlačim u pozadinu, čekajući da me neko otkrije. Zašto se vređam ako me tako ne primete? Ako želim da me vide, treba da stanem napred… ali tako nije uzbudljivo… treba mi, treba mi nešto da osetim… ali šta?
Kad sam razumeo naučenu poziciju svojih roditelja, razumeo sam i sopstvenu nesvesnu motivaciju… Nek me grom udari sto puta, pa ja sad moljakam baku i deku da me pomaze po glavi — a mene su oni mazili, i te kako. Ta glad nije moja. Nasleđena je.
Ma neee… Ma da!
Transgeneracijski trotinet kakav se samo poželeti može.
Zahvaljujući samospoznaji i „ludim doktorima", s tog trotineta sam sišao tako temeljno da sam preleteo pravo u drugu krajnost — a moj ego je baš ulazio u orbitu oko Plutona, da pošalje koju sliku pre nego što krene dalje.
Dakle… ako u tvom softveru postoji neko neshvatljivo ponašanje za koje se ne sećaš da je ta linija koda ikada upisana, samo da ti kažem: program je malčice složeniji od onoga što se vrti u našem hardveru. Mogu u njemu biti i drevne linije, na neshvatljivom programskom jeziku…
Ispod površine
Srpsko izdanje sajta suranyizoltan.hu — izdanje raste list po list.