Prvi zakon potiskivanja i kompenzacije: belo okrečen život

Energija se ne gubi — samo se pretvara. Ono što u sebi potisneš, privuče baš onu situaciju koja će ga osloboditi.

U belo okrečenom životu brige su šarene. „Jer život će, ovako ili onako, ipak biti šaren."

Zakon održanja energije možda je jedan od najkorisnijih za nas. Iz njega sledi da je energija u zatvorenom sistemu konstantna, ne gubi se, ali se može pretvoriti iz jednog oblika u drugi.

Belo okrečene uspomene

Isto važi i za energiju koju u našem životu stvaraju bolovi, strahovi i zastoji: ni ona se ne gubi. Ni posle mnogo vremena.

Sam događaj koji ju je izazvao, naravno, izbledi. I mi tome doprinosimo: vremenom smo skloni da loše i mračne stvari koje su nam se desile „okrečimo u belo".

Ali energije zatvorene u belinu, potisnute, traže sebi prostor — moraju da deluju na naš život. Zato se pretvaraju u skrivene prisile i sklonosti, koje nesvesno upravljaju našim ponašanjem.

Buđenje u zmajevoj pećini

A mi primetimo da se budimo u nekom bajkovitom svetu… samo ne razumemo zašto uvek na pogrešnoj strani?

Jer stiže vitez iz snova, i u divljem vrtlogu užarene ljubavi odjednom sevne: dođavola… pa ja u ovoj bajci glumim Zmaja! I taj „junak nad junacima" sa mnom bije borbu na život i smrt.

Grizem i bljujem vatru, dok vitez majstorski izvlači iz mene bol što je otac više voleo posao, piće, brata… A ja sam taj bol tako duboko sahranio — a on se sada tu prenemaže kao princeza žedna slobode. Jer energija se ne gubi, samo se pretvara…

Što je soba belja, to se budim u šarenijim i divljijim bajkama. Ono što u sebi potisnem, privuče onu životnu situaciju koja ga oslobađa iz kandži njegovog tamničara. Znamo bajke: zmaj retko prođe dobro. Uglavnom plati glavom — makar i svih dvadeset jednu.

Šarena kreda

Čemu služi put samospoznaje? Šta će nam to?

Na tom putovanju likovi naše bajke mogu doći na svoje mesto. Dobijamo priliku da se okrenemo licem ka belom zidu, uzmemo šarenu kredu i nacrtamo zmajeve, veštice i svakojake zveri koje su nas povređivale.

Nek svako dobije ono što mu sleduje — da se energija koja nas je vezivala za bol pretvori u krila, u slobodu otpuštanja.