Coaching je i dalje na rendgenu

— Gradim AI asistenta. Ne zbog onoga što misliš.

Ako si ovo pismo tek sad otvorio: verovatno ne očekuješ uobičajeni coaching-sadržaj. I dobro je tako.

Priča o AI-ju je usijana. Svako nešto prodaje, svako hoće da ugrabi svoj deo u novoj zlatnoj groznici. Ko ne uskoči, zaostaje — bar nam to utuvljuju u glavu. Ja iz te buke izlazim, jer imam drugo pitanje.

Ne pitam se kako da koristim AI. Pitam se zašto sam napravio sopstveni sistem — i šta zapravo hoću od njega.

ČOVEK JE U SUŠTINI RADOZNAO

To nije motivacioni slogan. To je pogonska sila iza koje stoji svaki istinski razvoj.

Medicina nije stigla dokle jeste zato što su lekari postali pametniji. Nego zato što je bilo mnoštvo radoznalih inovatora koji su zastali i rekli: dovde vidim, ali hoću dublje. Prvo je bio mikroskop — pokazao je ono što oko ne vidi. Zatim rendgen — pokazao je ono što koža skriva. Pa ultrazvuk, CT, MRI. Danas PET-CT pokazuje metabolički obrazac, na nivou ćelije, u realnom vremenu.

Svaki instrument je odveo sloj dublje. Nije lekar postao bolji — vid je postao potpuniji.

Ja u coachingu prolazim taj isti put. Razumeti kako je ono što je nekada bilo korisno rešenje vremenom postalo OGRANIČENJE. Upoznati obrasce ljudskog i organizacionog razvoja, dokumentovati ih, sistematizovati — i pronaći koji je onaj optimalni put na kome čovek može da pruži najveći učinak, najzdravije, sa najpunijom, ispunjenom radošću.

A za to je potrebna dijagnoza.

COACHING IMA SVOJ RENDGEN

Sociometrija. Psihodrama. Prava dubina, prava struktura, ozbiljan naučni temelj. Iz pedesetih i šezdesetih.

Medicina je tada takođe bila na rendgenu. Onda su došli ultrazvuk, CT, MRI, PET-CT.

Coaching od tada i dalje stoji na rendgenu.

Ne zato što je struka lenja. Nego zato što nije imala čime dalje.

U međuvremenu, alat jednog coacha izgleda ovako: sluša, pita, i ako je baš sofisticiran, izvuče karticu s pitanjima. Ako je premijum coach, pitanja su mu na iPad Pro-u. Toliko razvoja za pedeset godina — i ovo sad kažem ozbiljno, ne podrugljivo. Struka je svetu dala Morena (Jakob Moreno, otac sociometrije i psihodrame). Tržište nam je zauzvrat dalo šareni upitnik u četiri boje, koji sam popunjavaš, a koji ti kaže ko si.

Meni je to dosadilo.

ZAŠTO AI, ZAŠTO SAD, ZAŠTO SOPSTVENI SISTEM

Zato što moj mozak ne radi linearno. Misli u apstraktnim, asocijativnim, paralelnim procesima — što je jedna od mojih najvećih snaga, ali pritom mnogo uvida propadne, jer nema šta da ih sintetiše, strukturira, vrati nazad. AI nije pametniji od mene. Ali ume ono za šta moj mozak nije optimalan: da radi linearno, činjenično, gledajući sve podatke odjednom. Proširuje mi vid. Ne misli umesto mene — misli sa mnom.

Ovaj alat ne izmešta moj posao. Vodi me dublje nego što sam dosad mogao da idem sam.

GODINAMA ME GNJAVE DA NAPIŠEM KNJIGU

Razumem zašto. Skoro osam godina intenzivnog coachinga, više stotina klijenata, mnoštvo prepoznatih obrazaca — „to bi trebalo podeliti". I podeliću. Ali ne u knjizi.

Jer je knjiga statična. Otisak jednog trenutka, koji za dve-tri godine zastari, i na kraju bude lep red u CV-ju, predmet koji skuplja prašinu na polici. 528.699. coaching-knjiga na tržištu.

Umesto toga gradim vektorsku bazu znanja. U nju ulazi sve što sam poslednjih godina napisao, zabeležio, prepoznao — i to je temelj iz kog AI asistent uči, i sa kojim dalje istražujem obrasce individualnog i organizacionog funkcionisanja.

Razlika nije estetska. Knjiga zatvara. Sistem otvara — i sa svakim novim klijentom, svakim novim uvidom postaje dublji. Vrednost mu ne opada s godinama. Raste.

To je ono u šta ulažem svoje znanje.

NEŠTO POSLE RENDGENA

Ne gradim AI asistenta zato što to svi rade. Nego zato što radoznalost vodi tamo dokle dosadašnji alati ne dopiru. Lekar danas ima PET-CT. Neka i coaching konačno dobije nešto posle rendgena.

Ja to radim. Korak po korak, klijent po klijent, podatak po podatak — sistem koji sve potpunije vidi obrasce ljudskog razvoja.

Ne umesto mene. Sa mnom.

Ako ti je ovo pokrenulo misli — u narednim pismima nastavljam. O onome što dvadeset godina coachinga zaista pokaže o čoveku. O tome šta AI vidi, a što ja sam ne vidim. I o tome zašto ne nedostaje motivacija — nego dijagnoza.

Ako ostaneš, dobijaš štiva koja se ne daju sažeti u pet saveta.